Nekada davno, živeli su momak Dunav i devojka Sava.
Dunav je bio velik, lep i snažan momak, a najviše je
voleo da jaše konja i ide u lov. Jednog dana je na izvoru ugledao prelepu
devojku koja se mučila da ponese dve teške kofe vode. Odmah je ponudio svoju
pomoć i od tog dana počinje njihova ljubav.
No, sreća je kratko trajala, jer su naišli na
neodobravanje svojih porodica. Njihovi roditelji su imali druge planove i
nikako nisu hteli da prihvate tu ljubav. Uzalud je bio svaki pokušaj Dunava i
Save da ih odobrovolje i ubede da popuste.
Zato njih dvoje odluče da pobegnu.
Opremili su se za putovanje i krenuli da nađu mesto gde
će moći, u ljubavi, mirno živeti.
Roditelji su bili mnogo ljuti kada su shvatili da su
pobegli i organizovali su, svako za svoje dete, poteru.
Dugo su Dunav i Sava bežali. Iako su imali zdravog i
snažnog konja, koji je mogao da podnese mnoge napore, nisu smeli da se opuste i
zastanu ni za trenutak, pa je sirota
životinja počela pokazivati prve znakove umora. Veliki broj ljudi je bio
uključen u poteru za njima i oni su uvek imali odmorne ljude koji su se
smenjivali u poteri.
- Pogledaj tamo – rekao je Dunav Savi, pokazujući joj
tvrđavu koja se nazirala u daljini.
- Kada bi njene zidine htele da nas sakriju – rekla je umorno
Sava.
- To je vojno utvrđenje, siguran sam da ćemo u njemu
uspeti da nađemo neko mesto da se sklonimo od potere – rekao je odlučno Dunav.
Jahali su prema utvrđenju. Konj je bio veoma iscrpljen i
sve je sporije išao. Dunav i Sava su bili premoreni i ulagali su veliki napor
da ostanu budni.
Dobre vile, koje us živele u blizini utvrđenja, ugledale
su dvoje mladih i umornih putnika. Ugledale su i oblak prašine koji se dizao iz
pravca odakle je dolazila potera.
- Jao, šta da radimo? – uzbuđeno je zapitala prva dobra
vila.
- Pogledajte, njihov konj je pao, svi su suviše
iscrpljeni, neće uspeti pobeći – uzviknula je druga dobra vila.
Njihova majka je zamišljeno posmatrala ceo prizor, polako
shvatajući sve što se dešavalo.
- Deco, ovo je neravnopravna borba. Dani bežanja i
nespavanja su slomili tela ovih mladih ljudi, a njihovi roditelji su
zaslepljeni ljutnjom i ne mogu da vide ništa lepo. Bes je moćno, ali slepo
oružje i može da ubije i najlepšu ljubav.
U trenutku kada je Dunav poljubio Savu, želeći da je ohrabri
i ulije joj novu snagu, majka dobrih vila zamahnu svojim čarobnim štapićem i
pretvori ih u dve reke.
- Majko, šta si to uradila? – uzviknuše vile.
- Deco, ova je ljubav bila tako lepa i velika. Na ovom
mestu sagradiće se grad, beo grad, Beograd. Beo jer je i njihova ljubav bila
takva, bela, čista, lepa, velika. U vazduhu će treperiti čestice te
ljubavi i svi ljudi koji dođu u njega će je osećati. Mnogo će ljudi želeti da u
njega dođe i zato će on rasti i...
- Šta si se zamislila, majko? – upita mlađa vila.
- Pa... malo sam zabrinuta.
- Zašto?
- Zato što će Beograd biti beo, lep, čist onoliko kolika
bude ljubav u ljudima koji će u njemu živeti, kroz njega prolaziti ili u njega
dolaziti.
Kotur Biljana
