Ribolovačka bajka

     Nekada davno, živela je princeza Melani koju su svi od milja zvali Meja. Imala je prelepu zlatnu kosu i plave oči, bistre kao dva jezerceta. Bila je omiljena u narodu zbog svoje dobrote i lepote.
     Meja je najviše volela da peca. Mogla je ceo dan da provede na reci. Često su sluge dolazile da je opomenu da se vrati kući, ili joj donosile hranu. Svu ribu koju bi upecala, Meja je davala siromašnima i deci. Ona je bila veoma vešt ribolovac i uvek bi upecala puno ribe.
     Jednog dana, posle obilnog ulova, Meja krenu da raspoređuje ribu po činijicama za svoje podanike, ali jedna riba iskoči i pade pored činije. Princeza pruži ruku da je uhvati, ali riba opet odskoči.
     Meja se silno iznenadi svemu ovome. Kakvu li je to riba? Ostavi sav ulov u nameri da uhvati tu jednu pobegulju, ali kadgod bi posegnula za ribom, ova - hop - odskoči i ostane da leži na zemlji.
     U neko doba dana primetiše i seljaci, koji su stanovali u blizini dvorca, princezinu muku. Počeše da joj pomažu, ali bez uspeha. Hop, hop, hop... riba samo beži, ne može niko ni da joj priđe.
     Uveče se princeza veoma umorna vratila u dvorac. Kada je dobra vila došla da joj, po običaju, raščešljava dugu zlatnu kosu pred spavanje, princeza nije mogla od umora da gleda. Ukratko je ispričala vili šta se dogodilo i zaspala. Dobra vila ispisa zlatnim prahom nešto po vazduhu svojim čarobnim štapićem i ode.
     Kada se princeza ujutro probudila i ovorila oči, prvo što je videla je bila vilina poruka.
                               
                Onaj ko uhvati ribu biće dostojan tvoje dobrote i lepote.

    Princeza veselo iskoči  iz kreveta i ode da hvata čudnu ribu. Seljani su se već okupili i pokušali da je uhvate. Bezuspešno.
      Svi su bili toliko obuzeti hvatanjem ribe da nisu ni primetili dolazak visokog, stasitog princa iz drugog kraljevstva, koji je tuda prolazio na svom, kao sneg, belom konju. Zainteresovan onim što je video, princ siđe sa konja i približi se gomili. U tom trenutku, riba skoči pred njega, na nekoliko metara. Princ se sagnu, uhvati ribu rukom i pruži je prema princezi.
     I tako je princeza Meja pronašla svog princa.

NOVOGODIŠNJA BAJKA

Dvorac je ukrašavan sa posebnom pažnjom. Princeza je naredila dvorjanima da paze na svaki detalj, izabrala najlepše ukrase, osvetlila svaki ugao svog doma. Krojačice su joj sašile posebno lepu haljinu, ukrašenu dragim kamenjem. Sve je trebalo da bude spremno za dolazak princa i doček Nove godine. 

Princeza je bila mnogo uzbuđena -  princ dolazi da je zaprosi. Veridba je planirana baš u novogodišnjoj noći.

Zla veštica je sve to posmatrala iz obližnje krošnje. Smejala se pakosno, jer je htela da osujeti njihovo venčanje. I ona je volela Princa i nije mogla podneti da oženi neku drugu. Čekala je da Princ zađe u šumu i bacila čaroliju. 

Nikada neće doći do princeze i nikada je neće oženiti. 

Cela šuma se zatresla i krošnje su se snažno zanjihale, praveći zvuk kao da plaču.

Dobra vila Šumica je čula taj zvuk i shvatila da nešto nije u redu. Osetila je da će se dogoditi stašna nesreća.

Princeza je čekala svog Princa. On nije dolazio. Ni glasa nije bilo od njega, nije poslao glasnika, niko ga nije video. Princeza je strašno patila i plakala. Nije verovala da joj je to mogao učiniti.

Dobra vila se sažali na princezin bol. Saznala je šta se dogodilo i znala je da samo jaka čarolija može vratiti Princa.

Pretvorila je Princezu u prelepu jelku, njena zelena haljina postala je raskošna krošnja, a drago kamenje bleštave kuglice, njena kruna se pretvorila zvezdu na samom vrhu jelke.

Da bi čarolija bila uspešnija vila je šapnula ljudima da za svaki doček Nove godine okite najlepše što znaju svoju jelku, kako bi princeza i dalje bila lepa svom princu. Da veselim lampicama osvetljavaju noć kako bi princ video put kojim će poći. Ljudi moraju biti što radosniji i veseliji jer samo tako mogu pobediti zlu čaroliju. Što je više sreće i radosti, to je njena moć da pobedi zlu vešticu veća.

Tako se otvara put da Princeza ponovo bude sa svojim Princom.

Biljana Kotur