среда, 26. март 2014.

BAKA I ŠKOLICE


Hajde da igramo školice, bako!
Vidi, nije teško, samo malo skoči!
Prvo jednom nogom, trupni obadvema,
pazi, ovo ovde sad brzo preskoči.

Ne znam zašto nećeš, pa to je baš lako,
da li si ti nekad skakutala tako?
Baš si neka, nećeš, a ja bih za tebe
radila što želiš, moja lenja bako!

Hajde kad te molim, dosadno mi samoj,
a ti samo sediš u parku na klupi.
Da li si ti nekad bila samo dete?
Zažmuri pa skoči, samo hrabrost skupi.

Ne možeš il’ nećeš, da znaš da se ljutim!
Ma baci taj štap, ne treba ti više,
držiš ga uz sebe, ne ispuštaš nikad,
on od tebe, bako, ne može da diše!

Dobro kad si takva, idem onda deci,
igraćemo školice makar ceo dan,
a kada se umorim doći ću ti opet
u tvom mekom krilu da potražim san.

 Mirjana Cvetković

Нема коментара:

Постави коментар