- Mama, voleo bih da odemo na planinu – rekao je Milan mami. – Gledao sam danas neke slike i mnogo mi se dopada.
– Planine su veoma lepe. I ja bih volela da odemo – rekla je mama. – Tebi bi prijao planinski vazduh, ali dok ne ostvarimo našu želju, hoćeš li da ti ispričam jednu priču?
– Može – zadovljno reče Milan i udobno se namesti na krevetu.
– Nekada davno, živela je vila Tara, najlepša od svih vila. Priče o njenoj lepoti stigle su do zlog vilenjaka Tamagora, pa je on poželeo da je upozna. Kada ju je ugledao znao je da će postati njegova žena. Okupio je svitu i krenuo po vilu.
– O, vilo, izađi, došli su svatovi po tebe! – uzviknuo je Mali Zli Patuljak.
Tamagor je postao nestrpljiv jer se vila nije pojavljivala. Zato on svojim štapom razbi vrata na brvnari i uleti kao munja.
Tara nije bila unutra. Uspela je da pobegne i sakrije se u obližnju pećinu. Međutim, Tamagor je bio vilenjak koji je imao moć da vidi u tami i vila nije mogla dugo da se krije tamo.
Budući da se vila Tara nije htela udati za zlog Tamagora, morala je bežati, ali svaki put on je uspevao da je pronađe.
Vila je u svom bežanju otišla daleko od kuće. Došla je do jedne šume i, da bi zavarala trag, svoj zlatni prah je prosula po drveću i proplancima, po pašnjacima. Zbog toga su ljudi tu planinu prozvali Zlatibor.
Tamagor je bio nemoćan protiv zlatne boje, ona je slabila njegove moći, ali zato, kad je došla noć i sunce nije obasjavalo zlatne vrhove drveća, on je opet video gde je vila. Cele noći je jurio za njom, ali je ona uspevala da mu pobegne. Tek kad je sunce izašlo i najavilo novi dan, Tamagor se povukao i čekao sledeću noć. Vila Tara se, umorna od bežanja, spustila na jedan proplanak. Znala je da Tamagor neće odustati od ženidbe i zato odluči da upotrebi sve svoje moći kako bi mu zauvek pobegla.
Pretvorila se u planinu. Svu svoju lepotu joj je darovala.
Ljudi su planinu prozvali Tara.
– Gotovo? – upita Milan i, kad je mama klimnula glavom, on sanjivo reče:
– Baš bih voleo da vidim te zlatne vrhove i lepotu Tare.
Mama ušuška Milana, poljubi ga u čelo i tiho šapnu:
– Želje se ostvaruju onima koji veruju.
Kotur Biljana
– Planine su veoma lepe. I ja bih volela da odemo – rekla je mama. – Tebi bi prijao planinski vazduh, ali dok ne ostvarimo našu želju, hoćeš li da ti ispričam jednu priču?
– Može – zadovljno reče Milan i udobno se namesti na krevetu.
– Nekada davno, živela je vila Tara, najlepša od svih vila. Priče o njenoj lepoti stigle su do zlog vilenjaka Tamagora, pa je on poželeo da je upozna. Kada ju je ugledao znao je da će postati njegova žena. Okupio je svitu i krenuo po vilu.
– O, vilo, izađi, došli su svatovi po tebe! – uzviknuo je Mali Zli Patuljak.
Tamagor je postao nestrpljiv jer se vila nije pojavljivala. Zato on svojim štapom razbi vrata na brvnari i uleti kao munja.
Tara nije bila unutra. Uspela je da pobegne i sakrije se u obližnju pećinu. Međutim, Tamagor je bio vilenjak koji je imao moć da vidi u tami i vila nije mogla dugo da se krije tamo.
Budući da se vila Tara nije htela udati za zlog Tamagora, morala je bežati, ali svaki put on je uspevao da je pronađe.
Vila je u svom bežanju otišla daleko od kuće. Došla je do jedne šume i, da bi zavarala trag, svoj zlatni prah je prosula po drveću i proplancima, po pašnjacima. Zbog toga su ljudi tu planinu prozvali Zlatibor.
Tamagor je bio nemoćan protiv zlatne boje, ona je slabila njegove moći, ali zato, kad je došla noć i sunce nije obasjavalo zlatne vrhove drveća, on je opet video gde je vila. Cele noći je jurio za njom, ali je ona uspevala da mu pobegne. Tek kad je sunce izašlo i najavilo novi dan, Tamagor se povukao i čekao sledeću noć. Vila Tara se, umorna od bežanja, spustila na jedan proplanak. Znala je da Tamagor neće odustati od ženidbe i zato odluči da upotrebi sve svoje moći kako bi mu zauvek pobegla.
Pretvorila se u planinu. Svu svoju lepotu joj je darovala.
Ljudi su planinu prozvali Tara.
– Gotovo? – upita Milan i, kad je mama klimnula glavom, on sanjivo reče:
– Baš bih voleo da vidim te zlatne vrhove i lepotu Tare.
Mama ušuška Milana, poljubi ga u čelo i tiho šapnu:
– Želje se ostvaruju onima koji veruju.
Kotur Biljana
Нема коментара:
Постави коментар