уторак, 28. јануар 2014.

Новогодишње куглице


У дневној соби се поносно ширила велика, лепа јелка. Маша ју је задивљено посматрала.
Зачу се необично шушкање из правца ормара. Маша пажљиво ослушну. Шушкање се наставило.
- Шта радиш, Машо? - упита мајка, улазећи у собу.
- Чула сам неко шушкање... тамо... - показала је у правцу ормара.
- Мила, то је само стари ормар, они умеју да пуцкетају, крцкају, шкрипућу... - весело се осмехну мама.
Маша је неповерљиво погледа.
- Види шта сам донела... нове новогодишње украсе - мајка је ставила кутију на сто и склонила поклопац.
У кутији су биле прелепе новогодишње куглице и Маша је радосно притрчала да види то лепо изненађење.
Шкрипање се појачало и као да су се мало отворила врата ормара, али Маша и мајка су биле сувише узбуђене да би то приметиле.
А у ормару, на полици, у кутији од ципела, заштићене белим папиром, стајали су новогодишњи украси.
- Да ли можете да верујете - у неверици је шапутала велика златна кугла - они имају нове новогодишње куглице.
- Не! Не желим да верујем да ове године нећу стајати на врху јелке! - категорична је била прекрасна звезда.
Црвена гирланда се извијала, да боље види.
- Погледајте - рекла је - како су безличне, црвене и златне. Без икакве маште. Да ли стварно мисле да Нову годину дочекају без нас?
- То неће бити добро - забринуто се огласила велика, сјајна, зелена кугла - ја у себи чувам сву радост коју су осећали за сваки дочек.
- Да, а ја у себи носим све њихове жеље, пажљиво их чувам - одговорно је рекла бела, свилена куглица.
- А ја, ја правим праву новогодишњу атмосферу - рекла је плава куглица и стресла једну мрвицу прашине са пахуље којом је била украшена.
- Они не знају тајну, да ми памтимо све лепо и да на јелци то просто излази из нас и преноси се на целу породицу. Ми смо чувари најлепших новогодишњих осећања и дешавања - разочарано је шапутао црвени звончић.
Маша и мама су почеле китити јелку.
Врата су се отворила и у собу је ушао тата.
- Напољу је много хладно и дува јак ветар. Хм. Лепо то изгледа, мада су мени дражи наши стари украси.
Ветар је мало јаче задувао. Чуло се фијукање, деловало је као да је напољу невреме. У тренутку је нестало светла.
- Изгледа да ћемо ову годину дочекати уз светлост свећа - рекао је тата и пошао да потражи свећњак како би ипак моги дочекати Нову годину.
                                                                                             Котур Биљана