петак, 05. јун 2015.

Bajka o Beogradu


Nekada davno, živeli su momak Dunav i devojka Sava. 
 
Dunav je bio velik, lep i snažan momak, a najviše je voleo da jaše konja i ide u lov. Jednog dana je na izvoru ugledao prelepu devojku koja se mučila da ponese dve teške kofe vode. Odmah je ponudio svoju pomoć i od tog dana počinje njihova ljubav.

No, sreća je kratko trajala, jer su naišli na neodobravanje svojih porodica. Njihovi roditelji su imali druge planove i nikako nisu hteli da prihvate tu ljubav. Uzalud je bio svaki pokušaj Dunava i Save da ih odobrovolje i ubede da popuste.

Zato njih dvoje odluče da pobegnu.

Opremili su se za putovanje i krenuli da nađu mesto gde će moći, u ljubavi, mirno živeti.
Roditelji su bili mnogo ljuti kada su shvatili da su pobegli i organizovali su, svako za svoje dete, poteru.
Dugo su Dunav i Sava bežali. Iako su imali zdravog i snažnog konja, koji je mogao da podnese mnoge napore, nisu smeli da se opuste i zastanu ni za trenutak,  pa je sirota životinja počela pokazivati prve znakove umora. Veliki broj ljudi je bio uključen u poteru za njima i oni su uvek imali odmorne ljude koji su se smenjivali u poteri.

- Pogledaj tamo – rekao je Dunav Savi, pokazujući joj tvrđavu koja se nazirala u daljini.
- Kada bi njene zidine htele da nas sakriju – rekla je umorno Sava.
- To je vojno utvrđenje, siguran sam da ćemo u njemu uspeti da nađemo neko mesto da se sklonimo od potere – rekao je odlučno Dunav.

Jahali su prema utvrđenju. Konj je bio veoma iscrpljen i sve je sporije išao. Dunav i Sava su bili premoreni i ulagali su veliki napor da ostanu budni.

Dobre vile, koje us živele u blizini utvrđenja, ugledale su dvoje mladih i umornih putnika. Ugledale su i oblak prašine koji se dizao iz pravca odakle je dolazila potera.
- Jao, šta da radimo? – uzbuđeno je zapitala prva dobra vila.
- Pogledajte, njihov konj je pao, svi su suviše iscrpljeni, neće uspeti pobeći – uzviknula je druga dobra vila.

Njihova majka je zamišljeno posmatrala ceo prizor, polako shvatajući sve što se dešavalo.
- Deco, ovo je neravnopravna borba. Dani bežanja i nespavanja su slomili tela ovih mladih ljudi, a njihovi roditelji su zaslepljeni ljutnjom i ne mogu da vide ništa lepo. Bes je moćno, ali slepo oružje i može da ubije i najlepšu ljubav.

U trenutku kada je Dunav poljubio Savu, želeći da je ohrabri i ulije joj novu snagu, majka dobrih vila zamahnu svojim čarobnim štapićem i pretvori ih  u dve reke.

- Majko, šta si to uradila? – uzviknuše vile.
- Deco, ova je ljubav bila tako lepa i velika. Na ovom mestu sagradiće se grad, beo grad, Beograd. Beo jer je i njihova ljubav bila takva, bela, čista, lepa, velika. U vazduhu će treperiti čestice te ljubavi i svi ljudi koji dođu u njega će je osećati. Mnogo će ljudi želeti da u njega dođe i zato će on rasti i...
- Šta si se zamislila, majko? – upita mlađa vila.
- Pa... malo sam zabrinuta.
- Zašto?
- Zato što će Beograd biti beo, lep, čist onoliko kolika bude ljubav u ljudima koji će u njemu živeti, kroz njega prolaziti ili u njega dolaziti.

Kotur Biljana