Баба Марта и чобанин (Италијанска народна прича)

Једног јутра, почетком пролећа, чобанин потерао стадо на пашу. Срете га „баба Марта“ и упита:

- Куда ћеш данас са стадом, чобанине?
- Ето, Марто, идем на брдо.
- Имаш право, драги чобанине. Срећан пут! А у себи рече: „Ах, не бери бриге! Уредићу ја тебе данас!“

И, Боже, тога дана просу се киша, као из кабла. Прави потоп! И то само на брду. А знате ли зашто? Чобанин је био неповерљив према „баба Марти“. По лицу јој је познао да му не мисли добро. Зато јој је и казао да иде на брдо, а отерао је стадо у долину.. При повратку кући опет срете „баба Марту“.

- Е, добро, чобанине, како си прошао данас?
- Одлично. Био сам у пољу... дан је био веома леп... Па оно сунце... дивота!
- Истина? Е баш ми је мило (а уједе се за усну). А сутра куда ћеш?
- Опет тамо. Био бих луд да мењам, кад је овако лепо време.
- Врло добро! Збогом!

Растадоше се. Но чобанин место у поље, оде на брдо. А Марта пусти кишу и ветар права Божја казна. Долина је страдала и напунила се барама. Увече нађе чобанина:

- О, добро вече, пастиру мој; па како, како данас?
- Прилично. Знаш, био сам на брду, а тамо ти је било право лето. Какво небо!
Какво сунце! Само да певаш!
- Баш се радујем! А сутра? Сутра ћу у поље, чини ми се да се од Алпа јављају неки облачићи.
- Па, да видиш, и ја бих ти саветовала то исто.

И тако, да би заварао траг, чобанин је увек казивао противно, и Марта га никако није могла насамарити.

Већ је крај месеца марта. Последњег дана „баба Марта“ упита чобанина:

- Како иде, чобанине?
- Одлично. Већ је март свршен; прошао је.
Сад сам на коњу. Више се не бојим и могу мирно спавати на оба уха.
- Право велиш. А куда намераваш сутра?
- У поље. Ближе ми је и лакше.
- Браво! Збогом!

Онда „баба Марта“ похита Априлу, па га замоли да јој позајми бар један дан од његових. Април се није дао много молити и испуни јој жељу. То је било 30. марта.

Сутрадан чобанин истерује стадо и безбрижно иде у равницу, као што је казао. Та сад ја април и не боји се неке подвале. Кад тамо, таман се стадо раштркало по равници да пасе, а оно зајеча, затутњи, заковитла да те страх ухвати. Небо се провали; бура, олуја, киша, па снег! Као да долази страшни суд! Наврат нанос чобанин прикупи стадо, па брже натраг. покисао, озебао, изнурен стиже кући. Увече „баба Марта“ жмирка:

- О, чобанине, добро вече!
- Добро вече, Марто...
- Па како прође данас?
- Ох, ћути, ћути молим те! Црњега дана никад нисам имао. Ни усред јануара таквога не може бити. Као да су сви ђаволи из пакла одрешени и побегли овамо! Ах, доста ми је овај дан за целу годину! Јадне моје овчице, јадно моје стадо!

Ето, због тога, веле, март има 31 дан; јер је један позајмио од априла. Тако мисле прости људи.

Превео с италијанског: Ђ. Бошковић

за вас пронашла на http://munja.rastko.net/