Ne vole svi blago
- Dalibore ovo, Dalibore ono, ...mene ni da spomene.
- Hej Blagoje, jesi li me zvao možda? Nešto sam ponovo zadremao. Dan je divan za dremku, ne misliš? Nema vetra da nas njiše tamo amo, samo ovaj blagi lahor koji je baš dušu dao za odmor.
- Ne, nisam te zvao. Samo sam razmišljao naglas, brecnuo se Blagoje.
- Jesi li ti to nešto ljut? Ko te najedio u ovo lepo rano jutro?
- Pa šta misliš ko? Ona!!
- Koja ona? Jutros baš i ne videh mnogo ljudi u suknji oko nas. Aaa, znam, misliš na Blagu. Jedino je ona bila da nas vidi od jutros, obiđe, kao i svakog dana. Pomiluje rečima, pogledom, vidi treba li nam što god.
- Blaga, Blaga. Nije ona nikava blaga. Ona je Šicer.
- Šicer? Ko ti je taj Blagoje? Rekao bih po tvom izgovoru njegovog imena da to nije neko ko je baš dobar.
- I nije. Šicer je Nemački major, gestapovac, iz TV serije, “Salaš u malom ritu”, snimljene po romanu Arsena Diklića. Ugursuz jedan.
- E Blagoje, Blagoje... Kako možeš da našu Blagu porediš sa takvom osobom?
- Mogu! Zaslužila je, stigao je jetki odgovor Daliboru.
- Šta je sad opet uradila, a da se tebi nije dopalo?
- Kako šta? Je l' znaš onu granu koju mi je odsekla pre neku godinu?
- Da, znam. Šta je sad s njom?
- E opet hoće da mi je odseče! Ali ovog puta je rekla da će mi odseći celu. Ne samo delimično, kako je uradila prošli put.
- A sećaš li se Blagoje kad je tad, tog prošlog puta to morala da uradi i kako je to uradila i šta ti je rekla? Zašto ćutiš sad? Što ne kažeš da je došla i da ti se lepo izvinila što mora da ti odseče samo deo te grane jer se ista zamotala oko telefonske žice. I još je rekla da preko te žice ima prozor u svet; telefon, televiziju i internet. Pa te lepo zamolila da tu granu, pustiš da raste ispod žice, da je ne uplićeš oko žice. Ali ne. Ti si rešio da ne uradiš kako te Blaga lepo zamolila, već onako kako ti hoćeš. A zašto pitam te ja? Zar još nikako ne možeš da joj oprostiš što ti je dala ime Blagoje?
- Ne mogu! I neću! Neću! Zašto je meni dala to glupo ime? Eto, tebi je dala ime Dalibor. Baš lepo ime. I samo je slušam, jesenas; Bravo Dalibore! Svaka ti čast Dalibore! Baš si mi lepe orahe podario. Nema veze što ih nema mnogo, iduće godine biće ih više! Na zdravlje ti bilo Dalibore! A meni? Šta je meni rekla?Možeš ti i bolje Blagoje.
- A zaboravio si da je rekla da nije strašno što nisi imao puno oraha i da je to sigurno zato što te onaj severac oprljio onih hladnih, prolećnih dana baš u doba cvetanja, a ti si u tom, severnom ćošku. I da je rekla da se ne sekiraš previše jer je njoj dovoljno da ima oraha za njenu rakiju orahovaču. Zaboravio si Blagoje, da ona samo od tebe bere male, mlade oraščiće i da samo od njih pravi sebi lek, rakiju orahovaču. Ne bere ni sa mene, ni sa Gvozdena, već ih samo od tebe uzima.
A pitaj Blagoje nas, mene i Gvozdena, da li bismo
voleli da darujemo svoje orahe za njenu, lek orahovaču? Ja bih,
sigurno. Čak više, bila bi mi čast. Ma dao bi da mi otkine i sve
listove i pere svoju kosu stalno u toj vodi sa orahovim listovima, pa
da joj kosa postane boje mahagogija, ali...Blaga voli svoje sede
vlasi. I ne voli da nas kida tek tako. Nikog od nas iz njenog
Čudesnog vrta.
- Rakija kažeš? Kako može rakija da bude lek Dalibore? Prolupao si skroz na skroz pored nje, Blage, kako je zovete. Rakija samo može da nekome naruši zdravlje, a nikako da pomogne.
- E moj Blagoje. Vidi se da od ljutnje nikad ne obratiš pažnju na razgovore koje Blaga vodi sa svojim prijateljima. Vidi se da ne znaš da rakija orahovača dobro deluje na zdravlje štitne žlezde i da se ne loče, već se pije samo mala, malecka čašica, pićarin, kako kaže Blaga. A to ti je čašica veličine naprstka. I da, čuo sam, rekla je da se pije ujutro, samo jedna, na tašte.
Toliko si sebi mozak zamutio svojom ljutnjom da
ne slušaš nikad Blagu, a šteta je moj Blagoje, velika šteta.
Naučio bi nešto i saznao bi koliko tebe posebno Blaga voli jer si
njen prvi orah, njenom rukom posađen i negovan. I znao bi kako
stalno govori da ličiš na orah iz bašte njene bake za koji je
vezuju najlepše uspomene.
Znaš Blagoje, poružniš iz mesta kad se tako narogušiš
bez razloga i kad dozvoliš da te ljubomora izjeda bespotrebno. I da
znaš Blagoje, lično bih mnogo više voleo da mi je Blaga dala neko
drugo ime, a ne ime po tamo nekom pevaču, koje joj je, kako je i
sama rekla tek onako, palo na pamet. No, ne ljutim se. Znam da i
mene voli na svoj način, kao i sve nas, uostalom.
Dok ti, ti si dobio ime njenog druga iz osnovne škole.
Sećas se?
Išla je oko tebe sa sjajem u očima i rekla ti
doslovce; Znaš šta, daću ti ime po mom drugu iz školske klupe,
Blagoju Blagojeviću. Bio je tih, povučen, plavokos dečak sa kojim
sam sedela jedno vreme u klupi. Neko reče da je otišao iz ove
dimenzije, ali je vest nepotvrđena. Ako jeste, ti ćeš čuvati
uspomenu na njega, a ako nije opet ćeš rasti njemu na zdravlje, a
meni na veselje.
I dok je ona to tebi govorila, naišla je komšinica
preko puta i pitala je s kim ona to razgovara, kad nikog nema na
ulici? Blaga se samo nasmejala i rekla da te je upravo krstila, dala
ti je ime. Komšinica se nasmejla i rekla da joj je mnogo
interesantna ta njena navika da svoje drveće, voće, cveće, krsti i
daje im ljudska imena. Blaga je samo upitala: Pa zar nisu oni isto
živa bića?
- Nije mi trebalo to njeno ime kad već imam svoje staro, latinsko ime, Juglans.
- Ha, ha, ha, ha! Baš si smešan Blagoje. To nije samo tvoje ime. To je ime za sve orahe koji postoje na svetu, zajedničko ime, jer smo zajedničkog roda. Blaga je svima nama, tebi, Gvozdenu i meni dala vlastito ime. Ajde reci, koji još orah, evo samo ovde, u ovoj našoj ulici ima svoje vlastito ime? Ni jedan! Samo mi, Blagini orasi imamo svoja vlastita imena. I hteo ti to sebi da priznaš ili ne, svakog od nas ona voli na poseban način, ali nas voli. Tebe najviše iako ti to ne primećuješ.
Šteta je Blagoje da te je ljubomora na mene, čak i na
Gvozdena toliko zaslepela da nisi video sve ovo. Ja sam ipak morao
sve da ti kažem. Eh da, i ono najvažnije, zar nisi primetio da imaš
slično ime sa Blagom?
Ljubomora nije dobro osećanje moj Blagoje. Izjeda onog
ko je ljubomoran iznutra, a tebi može i da odmogne u rastu, a onda
ćeš, svojom krivicom imati manje oraha i opet ćeš se ljutiti ako
ti Blaga bude rekla; Nije strašno Blagoje, sledeće godine biće
bolje.
Umesto da si srećan što te prvog okreči, pa se tako
beo šepuriš i vineš se ko jablan put neba, pa zatreseš granama
onako, razigrano kad te prva kumrija poseti, a i uši načuljiš kad
čuješ da Blaga priča sa onom njenom omiljenom živuljkom kojoj
kaže; Ne kod Blagoja Srećko! Njega da si ostavio na miru!
Sve ja vidim i čujem Blagoje i žalosno je da ti to
nisi do sad video. Sekiraš se tu, za jednu grančicu, a dobro znaš
da će to Blaga da uradi najbolje ne po sebe, no za tebe.
- Heej, šta to vas dvojica mumlate tako tiho između sebe - viknula je Larisa preko ograde. Pričajte naglas da možemo da vas čujemo i mi sa ove strane zida.
- Ništa tako važno što ti ionako nećeš saznati draga Laro od onog dokonog, starog vrapca Živka koji ti svako malo ispriča sve naše razgovore i sa ove strane plota i iz svih budžaka Čudesnog vrta do kojih ne možeš da dopreš sama. Dobro ti jutro!
Dobro ti jutro Dalibore! Imamo novog stanovnika u našem
Čudesnom vrtu, kleku, po imenu Roksanda. Eto, reci i Blagoju da zna
da je među nas stigla jedna bockava, zimzelena gospođica. Eh da,
koliko da znate, ona poklisarka, Selena, dobila je šest prinova.
PS: Slike su sa Google
Olivera Karan
http://odsvegaponesto-oljaka.blogspot.rs/2017/05/ne-vole-svi-blago.html
Нема коментара:
Постави коментар