Bajka o crnokosoj sireni

U jednom moru živela je sirena, duge crne kose, iskričavih očiju i crvenih peraja. Bila je vesele prirode, tako da je rado plivala upoznajući svaki kutak mora i obale.
Volela je da svira jedan instrument koli je ličio na tamburicu. Kada bi naišao kakav mornar, svirala je i pevušila tako lepo da je svaki bio opčinjen tom lepotom.
Ali tom muzikom ona im je davala tajni zadatak.
Uz njenu muziku oni su morali pevati pesmu ljubavi.
Kada neko nije uspeo, more ga je izbacivalo na obalu,
Neki su uspevali da prođu deo zadatka, neki su odmah padali na ispitu.
Nije ni čudo. Pesmu ljubavi nije lako pevati.

Nekoliko kilometara od obale, živeo je kapetan koji dugo nije plovio brodom. Sedeći u fotelji, zamišljeno je češkao sedu, lepo uređenu bradu i pušeći lulu maštao o ponovnoj plovidbi.
Jednog jutra odluči da se ponovo otisne u more. Unajmio je maleni brodić i prepustio se uživanju koje donosi plovidba.

Čuo je izdaleka čarobne zvuke koji su pravili sirenini prsti. Spontano je počeo da pevuši.
Sirena je bila iznenađena tako lepom pesmom.  Zasvirala je novu melodiju i kapetan je počeo da peva novu pesmu,
Za svaku njenu notu on je imao reč.
Tako je nastao šum mora.

Kotur Biljana