субота, 8. фебруар 2014.

Насамарени просци




Живио једном богат трговац. Сви су знали за његово богатство, али се он није разметао њиме. Није градио куће ни дворе, куповао ате танке и високе нити гардеробу с бечких двора.
Имао је кћер јединицу. Кад је кћер стасала за удају, почеше долазити просци. Просци су долазили са свих страна свијета. Отац је за своју кћер спремио најбогатији мираз што се могао у оно вријеме дати.
Пошто није много вјеровао у искрене намјере просаца, трговац их одлучи тестирати. Узе све своје благо, што у злату што у новцу, уви у један замотуљак те својој кћерки повеза преко рамена и испод пазуха. Преко замотуљка који је на леђима стајао као грба обуче јој најсјајније одоре, те је такву одлучи извести пред просце.
Просци један по један одустајаше од просидбе. Кћерка се ражалости, расплака па се оцу изјада.
„Видиш, оче, нити један ме не запроси“, јадала се.
„Они, кћери, нису просили тебе него мираз. Очигледно је да им ни богатство које имам није било довољно да тебе узму такву каква си“, рече јој отац.
„Али, оче, ко би узео грбаву дјевојку за жену?“ настави дјевојка.
„Узео би онај, кћери, ко је себи жену дошао тражити“, отац овим ријечима закључи расправу.
Уто слуга најави новог просца. Трговац изађе да се упозна с просцем.
„Одакле долазиш, странче?“ упита он просца.
„Није битно одакле сам дошао, битно је оно због чега сам дошао, а дошао сам да запросим руку ваше кћери“, одговори му просац.
„Она ми је једина на свијету и за њу ћу велик мираз да дам, даћу све што имам. Она ми је највриједнија“, поче отац да проводаџише кћер.
У том моменту пред њих изађе кћерка са грбом. Кад ју је угледао, просац је клекнуо на кољена и запросио њену руку. Ћерка сва сретна пристаде.
„Узимаш ли је овакву какву је видиш, са свим недостацима и миразом?“ упита отац просца.
„Тако је, господине“, одговори просац.
Отац пристане те даде кћеркину руку просцу. Тада га трговац упита:
„Зашто си пристао да узмеш моју кћер за жену када она има грбу? Због мираза?“
„Господине, ви сте велики трговац, и оног момента када сте рекли да је она вама највриједнија на свијету, ја уоште нисам сумњао у то. Ви који сте читав живот мјерили и упоређивали све са новцем и златом, најбоље знате вриједност ваше кћери. А када ви то кажете, ја немам нити један разлог да вам не вјерујем. Мени је потребна вриједна жена“, објасни просац
Када то чу, трговац се обрадова мудрим ријечима просца, приви кћерку на груди, скину грбу са њених леђа те их даде просцу.
„Ево предајем ти кћерку и ’грбу’. Знам да ћеш их обоје добро чувати. Заслужујете једно друго. “
Након тога приредише велико славље. Три се дана веселило уз иће и пиће, пјесму и бесједу.
Младенци су имали велико потомство.

Зоран Плавшић

Нема коментара:

Постави коментар