Molila se žaba
svome žabljem bogu,
svome žabljem bogu,
sedela u transu
prekrštenih nogu.
Ne vidi ni sunce,
ni vetar kad svira,
predala se molitvi.
Žaba meditira!
Šta li ona tako,
tako žarko želi
da joj nije stalo
ni što je dan beli?
U sred žabljeg carstva,
na sred barske vode,
žaba boga moli
da uzme sve rode.
Da pošalje muve
i sitne komarce.
A i šta bi drugo
ovo žablje prase?
Da napuni trbuh,
da zasladi gušu,
a onda će molitvom
da pročisti dušu.
Sa grane je roda gleda,
smeje joj se, šta bi drugo?
Pa zar luda žaba misli
da postoji takvo čudo?
Žaba ima, roda nema,
komaraca četa drema,
muva čak u izobilju.
(Ima li još kakvu želju?)
Skrati roda žabi muke,
poklopa je iz zatrke!
prekrštenih nogu.
Ne vidi ni sunce,
ni vetar kad svira,
predala se molitvi.
Žaba meditira!
Šta li ona tako,
tako žarko želi
da joj nije stalo
ni što je dan beli?
U sred žabljeg carstva,
na sred barske vode,
žaba boga moli
da uzme sve rode.
Da pošalje muve
i sitne komarce.
A i šta bi drugo
ovo žablje prase?
Da napuni trbuh,
da zasladi gušu,
a onda će molitvom
da pročisti dušu.
Sa grane je roda gleda,
smeje joj se, šta bi drugo?
Pa zar luda žaba misli
da postoji takvo čudo?
Žaba ima, roda nema,
komaraca četa drema,
muva čak u izobilju.
(Ima li još kakvu želju?)
Skrati roda žabi muke,
poklopa je iz zatrke!
Нема коментара:
Постави коментар